"Psihološko zdravlje nije samo nedostatak simptoma, 

već i sposobnost da se menjamo, rastemo i razvijamo se."

Geštalt terapija je oblik psihoterapije koji je usredsređen na povećanje svesnosti o sopstvenim unutrašnjim sadržajima, povećanje lične slobode u reagovanju i stimuliše otkrivanje i korišćenje sopstvenih autentičnih potencijala. To je oblik terapije koji se fokusira na sadašnji trenutak, a ne na prošla iskustva.

POTISKIVANJE 

Osoba nije svesna odredjenih sadržaja koja su pohranjena u podsvesti, 

ali odatle povećavaju nivo intrapsihičke napetosti

DESENZITIVIZACIJA 

osoba je svesna problematičnih sadržaja ali ne dozvoljava sebi da ih upotpunosti oseti 

(i samim tim oni ostaju nerazrešeni)

DEFLEKSIJA 

Osoba se ne oseća podržanom da udje u akciju povodom neke svoje potrebe već kruži i deflektuje svoje potrebe, 

baveći se stalno nečim drugim ("kruži kao kiša oko Kragujevca")

RETROFLEKSIJA 

Iako u potpunosti osvešćena povodom toga šta joj je potrebno, osoba u poslednjim trenutku pred akciju 

odustaje i aktiviranu energiju usmerava unazad ka sebi 

PROJEKCIJA 

osoba projektuje u druge ono što ne može da vidi u sebi

EGOTIZAM 

osoba u kontaktu sa drugima nije sposobna da udje u prisan, ravnopravan odnos već se stalno izdiže iznad, 

što onemogućava stvarni odnos, prisnost, podršku, komunikaciju i stvarno razumevanje 

INTROJEKTOVANJE 

Osoba preuzima neko pravilo, način ponašanja ili ugao gledanja i koristi ih neselektivno 

bez provere da li su one korisne i važe u njenim trenutnim okolnostima

KONFLUENCIJA 

Osoba je slepljena sa drugim osobama i njihovim potrebama, ne zastupa sebe niti svoje potrebe, 

ne može da deluje samostalno već samo u odnosu na druge, obično ne ume i ne može da kaže ne čak i na nešto što joj ne prija

INTEGRACIJA 

Neke od pogreški u integraciji su kada osoba pamti selektivno samo pozitivne ili samo negativne rezultate svojih akcija, 

a ne obe polarnosti. Ovakvo selektivno integrisanje dovodi do ponavljanja starih ponašanja (i starih grešaka), jer osoba ne uči iz svog prethodnog iskustva

PLODONOSNA PRAZNINA 

Po zadovoljenju svojih potreba, uranjamo u plodonosnu prazninu kada nam ništa novo ne treba, a sve staro je zadovoljeno. 

U ovom prostoru se javljaju nove potrebe. Neke osobe ne umeju i ne smeju da predugo čekaju u plodonosnoj praznini da se nova prava potreba pojavi 

već brzo ulaze u akciju u odnosu na introjektovana pravila "šta bi trebalo da rade" umesto u odnosu na to "što im je zaista potrebno". 

Ovo ih onemogućava da budu u stvarnom kontaktu sa sobom i da biraju put, akcije i strategije koje će im doneti 

stvarno zadovoljenje njihovih autentičnih potreba